“ZAR ĆEŠ TI NOSITI MOJE GRIJEHE NA SUDNJEM DANU!?”

Eslema, Omerov oslobođeni rob prenosi:
“Omer se sa mnom zaputio u Harretu Vakim¹ i kada smo stigli u Sarar², ugledasmo kako negdje gori vatra pa Omer reče: ‘O Esleme, vidim neke putnike koje je zadržala noć i hladnoća, hajdemo do njih.’
Žurno smo krenuli i kada se približismo, ugledasmo ženu sa djecom i lonac postavljen iznad vatre.
Djeca su plakala, pa Omer reče: ‘Es-selamu alejkum, o vi koji posjedujete osvjetljenje (ashabud-dau)’, izbjegavši da se izrazi sintagmom ashabun-nar -posjednici vatre³.
Ona reče: ‘Ve alejkumus-selam.’
Omer upita: ‘Mogu li se približiti?’
Ona odgovori: ‘Ako možeš učiniti kakvo dobro, priđi, u suprotnom, ostavi nas na miru.’
On se približi i reče: ‘Kako ste i šta je u ovom loncu?’
Žena reče: ‘Voda kojom zavaravam djecu dok ne zaspu, a Allah je između nas i Omera.’
Omer reče: ‘Allah ti se smilovao, a kako da Omer zna za vas?’
Ona reče: ‘Preuzeo je emanet da vlada nama, a zatim nas je zanemario.’
Omer mi (tj.Eslemu) priđe i reče: ‘Idemo!’
Zatim smo žurno krenuli i kada smo stigli u magacin u kojem je bilo uskladišteno brašno, Omer je izvadio džak brašna, komad maslaca i rekao:
‘Natovari ovo na mene.’
Rekoh: ‘Ja ću ga nositi za tebe.’
Omer reče: ‘Zar ćeš ti nositi moj grijeh na Sudnjem danu, majka te nemala?’, te natovarih to na njega i žurno odosmo toj ženi. On to spusti kod nje i izvadi nešto brašna i reče joj: ‘Izvadi to pa ću ja napraviti jelo od masla i brašna.‘

Počeo je puhati ispod lonca, da sam vidio kako se dim izvija kroz njegovu bradu. Kada je jelo bilo skuhano, Omer je spustio lonac i rekao: ‘Donesi mi nešto u što ću izvaditi hrane.’
Ona mu donese posudu u koju on sipa kašu i reče: ‘Ti nahrani djecu, a ja ću ovo u loncu hladiti.’
Odatle nije otišao sve dok se nisu najeli, ostavivši kod nje ostatak brašna i masla.
Kada smo pošli, ona reče: ‘Allah te nagradio, ti si preči da vladaš nego Omer.’
Omer reče: ‘Reci ono što je hajr, i kad odeš Omeru naćićeš me tamo, ako Allah da.’
Onda se malo udaljio, a zatim okrenuo ka njima i malo sačekao.
Rekoh mu: ‘Da li želiš još nešto?’
Ništa mi nije odgovarao sve dok djeca nisu mirno zaspala.
Zatim je ustao i zahvalio Allahu i rekao mi: ‘O Esleme, doista im je glad uskratila san i rasplakala ih, pa nisam želio da odem dok ne vidim ono što sam vidio.’ “⁴

Jedan poznati egipatski pjesnik je kroz stihove opisao ovaj predivni događaj:

Ko ga je vidio pred loncem potrbuške ispružena,
vatru razbuktava dok pred njime gori ona.
Brada mu je puna od dima gusta,
a od vatre se ne vide njegova usta.
Vladara vjernika u jednom stanju je vidio,
od kojeg bi se, Allaha mi, gledalac naježio.
Bojeći se vatre džehennemske, on vatri prilazi,
zbog straha od Allaha, suza mu niz lice silazi.”

1. Mjesto sa crnim vulkanskim kamenjem u Medini ↩︎
2. Mjesto blizu Medine ↩︎
3. Sintagma “ashabun nar”, se U Kur'anu koristi u značenju “stanovnici džehennema” ↩︎
4. Ovu predaju bilježi Et-Taberi 5/200, takođe se može naći u djelu El-Kamil fit-tarih 2/214 ↩︎